Page 4 - Vega magazin 27

„Superhrana“?

da li je super uvek super ?

Često ćete čuti: „Eh, kada bih imao dosta novca, hranio bih
se i ja zdravo!“ Možete jesti paprikaš i hleb svakog dana i
hraniti se zdravo. Srećom, novac nije od presudnog značaja
za zdravu ishranu. Da bi čovek bio vitak, ipak mora da se
potrudi sam! Zbog toga je problem povećane težine skoro
nerešiv, jer ljudima upravo to pada najteže i spremniji su da
plaćaju skupe suplemente i dodatke ishrani nego da sebe
promene. Kako to izgleda u praksi?
Za doručak se sprema smuti od čija semena i psilijuma. U Da li je „super“ uvek „super“?
ovsene pahuljice se stavljaju godži bobice. Sve se sprema na
kokosovom ulju, a hleb se pravi od kinoe. Kako smo i zašto Čija (chia) semenke su najpopularniji predstavnik „superhrane“.
tako brzo uveli te preskupe namirnice za koje do pre nekoliko One se slave zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina,
godina nismo ni znali da postoje? Upravo zato sam potražila proteina i antioksidansa i važe za sredstvo koje pomaže u lečenju
šta se krije pod terminom „SuperFood“. kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i dovode do smanjenja
! „Superfood“ nije nigde zakonom definisan pojam, a Čija je seme biljke koja se gaji u Meksiku i Gvatemali, gde su ga
kilograma. Da li je zaista tako?
Maje i Asteci koristili uobičajeno u ishrani.
ne pominje ga ni Evropski savet za ishranu.
U engleskom Oksfordskom rečniku „SuperFood“ se opisuje kao Rezultat studije koja je 12 nedelja pratila dve grupe ljudi
„hrana bogata hranljivim materijama koja je posebno značajna koji su hteli da smršaju pokazala je da nema razlike
za ljudsko zdravlje i opšte blagostanje“. I mnogi od nas bi se u gubitku težine između grupe koja je svakodnevno
složili sa tom definicijom jer smo uvereni da namirnice sa uzimala čija semenke i grupe koja ih nije uzimala.
oznakom „superhrana“ sadrže nešto posebno.

Ljudi su i tokom istorije određenoj hrani davali naročit Da čija nema medicinski značajan efekt na zdravlje, pokazale
značaj. Tako je šargarepa važila za hranu koja je dobra za su i druge studije, dok Evropski komitet za bezbednost hrane
vid, iako danas znamo da šargarepa ne može sprečiti ni preporučuje ne više od 15 grama čija semenki dnevno.
kratkovidost ni dalekovidost. U detinjstvu smo verovali da
ćemo imati više mišića ako jedemo spanać, što nije potvrdila Kokosovo ulje se cedi iz pulpe kokosa i topi se na niskoj
nijedna studija – naprotiv. Studija rađena na Dartmouth temperaturi. Reklamira se kao sredstvo za mršavljenje koje
koledžu u Americi pod nazivom „An apple a day keep the poboljšava sagorevanje masti u telu i kao sredstvo koje ima
doctor away“ pokazala je, posle tri godine praćenja 8.000 pozitivan efekat u lečenju demencije.
ispitanika, da nećemo ići manje kod doktora iako svakog
dana jedemo jabuku. Stručnjaci se slažu da zbog svog hemijskog sastava povoljno
utiče na sagorevanje masti, ali podsećaju da se telo posle dve
Čia seme, kinoa, godži, akai bobice i dr. sve one imaju nešto nedelje adaptira na sastojke tako da se ne može računati na
zajedničko – stigle su na listu namirnica pod nazivom superhrana. njihov dugotrajan efekat.

Prekomerna upotreba kokosovog ulja, zbog visokog
sadržaja zasićenih masnih kiselina (90%), može imati
štetan efekat na nivo lipida u krvi, pa ga zato treba
koristiti samo povremeno.

„Kale“ je vrsta kupusa, veoma popularna u Americi. Često se
dodaje u salate. Kale se reklamira kao snažan antioksidans.
Bogat je vitaminom C, ali i jednim fitosastojkom koji nosi naziv
sulforafan, kome mnoge studije pripisuju čudotvorno dejstvo -
usporava rast ćelija tumora i ima antikancerogeni efekat.

Amarant i kinoa su žitarice poreklom iz Južne Amerike. Veliku
popularnost su stekle kao „gluten free“ žitarice i smatraju se
čudesnim izvorom kalijuma, magnezijuma, gvožđa i esencijalne
aminokiseline lizina.

VEGA ZVEZDA ZDRAVLJA 4